Fragmenti

...Ljudi lako sude a teško praštaju. Šta je bilo meni za oprostiti ako sam sve raščistio sa sobom i sa Bogom? A sude mi, kažnjavaju i ne praštaju mi. Nisu mi dali ni da se borim, da se pokažem i dokažem. Nijedna kaplja krvi nije prolivena u moju korist, niti meni za štetu.
Povijena repa okrećem se od bitke života. Je li?

...Ni pjesmu imali nismo. Nijedan suton nismo gledali, nijedno jutro dijelili. Nisam saznao da li priča u snu, spava li na boku. A opet, sve su to postali moji ciljevi. Želio sam slušati kako diše i mrsiti joj kosu dok još nije utonula u san. Želio sam biti prvo što će vidjeti ujutro i zadnji joj poželjeti laku noć. Ionako je svakog dana bila uz mene, iako nije tu, i svaku sekundu dana posvećivao sam njoj.

...Okrenuo sam leđa, evo me već daleko. Svakog dana, čak i više puta, gušim pobune, protiv sebe i drugih. Bunim se, borim, govorim, priznajem, odajem, i to sebe... Ali sam sam.